Sigurno ste dosad makar jednom razmišljali o mnogobrojnim bogatstvima koja se mogu pronaći na brodovima koji se vekovima nalaze na dnu mora. Ako jeste, znajte da niste jedini. Upravo su se time bavili mnogobrojni pirati u zlatnim vremenima pljačke, kao i lovci na zlatne poluge koji i dan danas tragaju za ovim skrivenim blagom.
Ako vas zanimaju koji su to najbogatiji potonuli brodovi kao i procena njihovog zlata, imate priliku da o tome pročitate u ovom tekstu. Ovde ćemo se baviti sa 5 najpoznatijih i najvrednijih potonulih brodova, vrednošću zlata koje se na njima nalazi, zakonitost o prisvajanju ovog blaga kao i mestima na kojima običan čovek može nabaviti zlato.
San Hoze
1708. godine početkom juna meseca, trojarbolni galeon, odnosno trgovački jedrenjak, pod nazivom San Hoze je pogođen kod Kartahene od strane britanske flote. Tokom žestoke borbe sa britanskom flotom, San Hoze je pretrpeo veliku štetu usled koje je i potonuo. Međutim, isti ovaj brod je nosio neverovatnu količinu zlata, srebra, nakita, smaragda i ostalih izuzetno vrednih predmeta, koji su zajedno sa njim potonuli na dno mora.
2015. godine lokaciju ovog broda je pronašla kolumbijska mornarica međutim tada se javio problem: ko je zakoniti vlasnik broda, a samim tim i svog njegovog blaga? Kolumbijska vlada veruje da je ona vlasnik budući da je Kartahena njihov grad i oni su pronašli brod, međutim prema međunarodnom pravu, Španija i dalje poseduje San Hoze.
Tačna lokacija je strogo čuvana ali ono što je poznato jeste da je vrednost blaga na ovom brodu procenjena na oko 20 milijardi dolara.
Naša Gospa od Atoče
Nuestra Señora de Atocha, odnosno Naša Gospa od Atoče, je imala izuzetno kratko putovanje, koje je trajalo samo jedan dan na moru. Nakon što je sagrađen u Havani 1622. godine, ovaj brod se uputio ka Španiji, noseći izuzetno vredan teret koji se sastojao od zlatnih i srebrnih poluga, dragog kamenja i vredne trgovačke robe. Međutim, samo jedan dan nakon polaska, snažna oluja je zdrobila ovaj brod na samo 96 kilometara od Kube.
1985. godine, ronioci su pronašli olupinu kod arhipelaga Floride, nakon čega je izvršena procena vrednosti blaga od oko 400 miliona dolara. Među najvrednijim blagom se nalaze srebrne i zlatne poluge, kovanice kovane u španskim kolonijama u Americi, kao i smaragdi.
S.S. Centralna Amerika
Parobrod S.S. Centralna Amerika je isplovio 1857. godine iz San Franciska ka Njujorku, noseći u sebi preko dve tone zlatnih poluga i kovanica, koji su još u to doba procenjeni na vrednost od 8 miliona dolara. Međutim ni ovaj brod nije dugo plovio, budući da je i njega zahvatila izuzetno opasna oluja kod Karoline i potopila ga.
Brod je pronađen tek 1988. godine. Nakon što je otkriven, stručnjaci su procenili da je vrednost njegovog tereta, uključujući ogromnu količinu zlatnih i srebrnih kovanica, u današnjem novcu oko 300 miliona dolara.
S.S. Gairsoppa
S.S. Gairsoppa je britanski ratni parobrod, sagrađen 1919. godine. 1940. godine je krenuo iz Kalkute u Indiji ka Engleskoj, međutim 1941. godine ga je presrela nemačka nacistička mornarica i potopila. U to vreme, brod je sadržao oko 7 miliona unci, odnosno 220 tona, srebrnih poluga, čaja i sirovog gvožđa.
Olupina je do 2013. godine stojala netaknuta na dnu mora, dok nije unajmljena Američka kompanija zadužena za izvlačenje blaga na površinu. Ovaj proces vađenja srebra iz olupine je ostao zabeležen u istoriji kao najzahtevnija operacija do sad. Procena blaga u današnjem novcu se kreće oko 210 miliona dolara.
Titanik
Titanik je sigurno najpoznatiji brod koji je doživeo tragičnu sudbinu usled koje je potonuo na dno okeana. 1912. godine ovaj brod se uputio iz Engleske ka Americi, međutim samo 4 dana nakon što je isplovio iz luke, u potpunom mraku je udario u santu leda. Brod je pretrpeo ogromno oštećenje usled kojeg je potonuo nepunih 3 sata kasnije.
1985. godine, Francuske i Američke snage su uspele zajedničkim snagama da pronađu olupinu. Vrednost 5500 spašenih artefakta iz olupine iznosi ukupno oko 200 miliona dolara, dok su oni koji su još uvek na dnu okeana vredni i nekoliko stotina miliona dolara.
Pravo lovaca na blago potonulih brodova
Čak i pored uznapredovale tehnologije, za podvige koje lovci na blago potonulih brodova obavljaju je potrebno mnogo vremena, strpljenja, truda i na kraju novca. Međutim onda kada nešto uspeju da pronađu, javlja se pitanje: da li lovci imaju pravo da zadrže ono što pronađu?
Prema zakonu, lovac na potonula blaga nema automatsko pravo da zadrži ono što pronađe u olupinama, osim ukoliko ne dokaže da je brod zvanično napušten, što je izuzetno teško. U suprotnom lovac može da stekne samo nagradu za spasavanje imovine ali ne i vlasništvo.
Naravno, zakoni i pravila se razlikuju u zavisnosti od zemlje kojoj pripada voda, i u slučaju međunarodnih voda.
Mesta gde možete pronaći blago
Na prvom mestu, zlato možete pronaći u olupinama brodova i njihovom bliskom okruženju. Ovo je vrlo težak poduhvat i zahteva godine usavršavanja ronjenja, upravljanja specijalnim podvodnim vozilima i korišćenja specijalizovane opreme. Štaviše ovo je izuzetno opasan posao, jer čak i malo uznemirenje tla ili dela olupine može dovesti do potpunog urušavanja broda.
Dalje, mnogi vredni predmeti, nakiti i zlato trgovačkih brodova su, nošeni plimom, završili na različitim obližnjim obalama, gde ih je pesak potpuno zakopao. Mnogi lovci na blago ni ne odlaze u dubine mora, već uz pomoć elektronskih detektora metala, traže svoj plen na obalama.
Zašto neke olupine ostaju netaknute i danas?
Postoje sigurno na hiljade brodskih olupina koje sadrže mnoga nezamisliva blaga i vredne predmete poput zlatnih poluga, neprocenjivog nakita i slično, a da se za njih nikada nije ni čulo da su potonule. Razlog je najčešće zaborav, jer su se potonuli brodovi nestali pre više od nekoliko vekova, pa je čak i njihovo postojanje ostalo nepoznato.
Mnogi brodovi su potonuli na nepristupačnim mestima poput nezamislivih dubina za koje je potrebno specijalizovano znanje i napredna tehnologija kako bi se do njih došlo.
Štaviše i sam mulj na kojem se nalazi potonuli brod ili nestabilne podvodne struje koje ga okružuju mogu otežavati pristup jer postoji opasnost od klizanja broda ili njegovog urušavanja.